Raskršće
Raskršće je nova rubrika na sajtu "Moja pozornica".
U okviru ove rubrike vodićemo razgovore sa mladim ljudima čija se mišljenja razlikuju. Cilj "Raskršća" je da se stvori tolerancija i da počnemo jednako da uvažavamo svačije mišljenje.
U ovom "Raskršću" razgovaramo sa 4 mlade osobe koje su svojim viđenjima i doživljajima pokušali da nam prikažu razlike između filma i pozorišta.
Za Moju pozornicu govorili su:
Ljubitelji filma:
Vujadin Ranisavljević-urednik sajta IT magazina
Radovan Laćarak- osnivač IT magazina
Ljubitelji pozorišta:
Vedran Horvacki- osnivač Ritma
Ivana Krkljuš- osnivač Moje pozornice
Svoja mišljenja i viđenja će ukrstiti predstavnik ljubitelja filma i predstavnik ljubitelja pozorišta.
Vujadin Ranisavljević i Vedran Horvacki odgovorili su nam na sledeca pitanja:
1. Kada birate između filma i pozorišta šta birate i zašto?
Vujadin:Filmovi me više privlače zbog specijalnih efekata i truda koji je uložen da se film napravi. Naravno, ne podcenjujem pozorište, ali mene lično više privlači film.
Vedran: Biram pozorište, jer ima intimniji doživljaj, glumci su tu i dele magiju momenta sa svojom publikom koja je odmah ispred njih. Glumci mogu bolje dopreti do publike na pozorišnoj sceni.
2. Koje su po Vašem mišljenju prednosti i mane filma u odnosu na pozorište, a koje su to prednosti i mane pozorišta u odnosu na film?
Vujadin: Prednost filma je u specijalnim efektima, kadriranju, scenama, odnosno dozvoljenim greškama prilikom snimanja.
Trenutno ne mogu nikakvih mana da se setim. Prošlo je dosta vremena od kada sam poslednji put posetio pozorište i mislim da nisam dovoljno kompetentan da navedem bilo koji razuman razlog.
Trenutno ne mogu nikakvih mana da se setim. Prošlo je dosta vremena od kada sam poslednji put posetio pozorište i mislim da nisam dovoljno kompetentan da navedem bilo koji razuman razlog.
Vedran: Pozorište dopušta amaterima da pokažu svoje umeće što može i glumcima i rediteljima, a i publici poslužiti kao primer.
Jedina mana koju pozorište ima jeste manja glamuroznost u današnjem svetu.
Jedina mana koju pozorište ima jeste manja glamuroznost u današnjem svetu.
3. Da li pažljivo birate s kim gledate filmove tj. predstave i koji žanr najčešće gledate?
Vujadin: Film najčešće gledam na svom računaru, video materijal je mnogo kvalitetniji nego u samom bioskopu, iako nažalost nemam 3D monitor i naočare to uopšte ne smanjuje užitak.
Najčešće gledam komediju i avanture.
Vedran: Nažalost, omladina danas često izbegava pozorište, a samim tim se smanjuje i izbor tako da idem sa ljudima koji žele da pogledaju predstavu.
Komedje imaju posebno mesto u mom srcu, jer je umetnost pretvoriti tmuran dan u zabavan, tim više ako je direkno i izazvano na predstavi.
Komedje imaju posebno mesto u mom srcu, jer je umetnost pretvoriti tmuran dan u zabavan, tim više ako je direkno i izazvano na predstavi.
4. Ukoliko biste dobili karte za dramsku komičnu predstavu tj. za komičnu filmsku proekciju, da li bi ste otišli?
Vujadin: Ne, nemam vremena nažalost. Verovatno bih te karte poklonio prijateljima.
Vedran: Otišao bih, ne treba bojkotovati ni film. Ipak je to stepen evolucije pozorišta u kome i dalje na žalost izostaje intiman deo.
5. Da li na isti način doživljavate poruku filma i poruku predstave?
Vujadin: Definitivno ne.
Vedran: Ne, nikako, to sve proizilazi iz intime i kreativnosti glumaca i reditelja, a pošto pozorište nema veliki budžet mora se iskoristiti i mašta.
6.Šta mislite, zašto današnja omladina ne posećuje često pozorište?
Vujadin: Ne razumevanje pozorišnih predstava budi u mladima neku dosadu. Pozorište ne govori direktno, nije prava linija za praćenje.
Vedran: Očajna reklama i nedostatak kulturnog obrazovanja u Srbiji, mislim da su to glavni problemi, a osim toga, u celokupnu kulturu ulaže se mizerna količina novca.
7. Da li ste imali priliku da gledate mešavinu filma i pozorišne predstave, ako niste da li bi ste voleli da pogledate?
Vujadin: Nisam imao prilike. Voleo bih da mogu da posetim predstavu od ekipe Državnog posla. Sviđa mi se ono što rade na malim ekranima i voleo bih da ih slušam i gledam kako glume uživo.
Vedran: Nisam, ali bih svakako voleo videti to. Za tako nešto zaista je potrebna velika kreativnost.
Ponovo će ukrstiti svoja mišljenja ljubitelj filma i ljubtelj poorišta, ali ovog puta na pitanja će odgovarati Radovan Laćarak i Ivana Krkljuš.
8. Iz perspektive kulture pozorište spada u visoku tj. elitnu kulturu, a film u popularnu kulturu.
U čemu vidite ključnu razliku?
U čemu vidite ključnu razliku?
Radovan: Mislim da se ne pominje često, ali u biti razlika je cena karte. Za bioskop tj. za filmsku
proekciju potrebno je izdvojiti manje novca u odnosu na jednu pozorišnu predstavu
odigranu u pozorištu.
proekciju potrebno je izdvojiti manje novca u odnosu na jednu pozorišnu predstavu
odigranu u pozorištu.
Ivana: Ključna razlika je u tome što je film namenjen svima i njega svako može da proprati, pa donekle i razume, a pozorišne predstave ne može svako da razume. Mislim da su balet i opera pokazatelji toga.
9. Da li mislite da je u Srbiji bolje razvijena kinematografija ili pozorište?
Radovan: Razvijena je i kinematografija, a i pozorište.
Ivana: Ako govorimo o stručnom kadru, onda se može reći da je Srbija zaista podjednako razvijena u obe oblasti, ali ako gledamo i to koliko se novca ulaže u kinematografiju i pozorište, mislim da su obe obasti podjednako nerazvijene.
10. Šta mislite koji je problem kada su u pitanju filmovi u Srbiji, zbog čega zaostajemo u
odnosu na druge zemlje?
odnosu na druge zemlje?
Radovan: Ne zaostajemo mi mnogo, ali svakako oprema koju koriste druge zemlje je veoma skupa, a naš budžet nama ne dozvoljava toliki luksuz.
Ivana: Najveća prepreka su finansije.
11. Da li mislite da je vraćanje scene unazad dok gledate neki film na svom kompjuteru,
laptopu, tabletu ili mobilnom telefonu, prednost ili mana?
laptopu, tabletu ili mobilnom telefonu, prednost ili mana?
Radovan: Svakako prednost, jer tada se i najsitniji detalj može videti, a može da bude ključan u
razumevanju scene ili 'pak celog filma.
razumevanju scene ili 'pak celog filma.
Ivana: Istovremeno to je i prednost i mana, vraćanje scene može da obnovi pamćenje, prikaže nešto što nije već uočeno, ali vraćanjem scene u nazad na filmu koji je akcioni, može da se ublaži adrenalin koji scena treba da stvori.
12. Koji domaći film bi ste izdvojili kao najbolji?
Radovan: "Nebeska udica" film koji je napravljen 2000-te godine, ali film koji ima tematiku.
Ivana: Ne znam da li bi mogao da se istakne kao najbolji, ali definitivno je jedan od najtežih filmova koji su mi se urezali u pamćenje- "Nož".
13. Danas je jako popularano prikazati isečak filma, međutim sve češća pojava je da i pozorišne
predstave imaju isečak iz njih, kako gledate na to?
predstave imaju isečak iz njih, kako gledate na to?
Radovan: Svakako pozitivno, ali mislim da ne mogu da privuku pažnju kao isečci iz filma ili serijala.
Ivana: Koliko je pozitivno, toliko je i negativno, jer suštinska razlika između filma i predstave jeste u tome što je film snimljen, a predstava nije. Ako počnemo da snimamo predstave one više neće biti predstave, već filmovi.
14. Koja je uloga pozorišta u današnjem društvu?
Radovan: Pozorište ima veliku i zahtevnu ulogu- da edukuje.
Ivana: Uloga pozorišta je prvenstveno da zabavi, da ukaže na greške koje kao društvo pravimo, ali i da obrazuje.
"Moja pozornica" se zahvaljuje svima koji su učestvovali u rubrici"Raskršće".
Moja pozornica