Jedan od sinonima za visoku kulturu svakako je pozorište, a najstarije profesionalno pozorište na ovim prostorima je Srpsko narodno pozorište koje se nalazi u Novom Sadu i koje u svom repertoaru poseduje dramu, operu i balet, a tokom pozorišne sezone svoju publiku obraduje sa po nekoliko premijera. U oktobru ove godine izvedeno je pet premijera, među kojima je predstava „Dopler“ u kojoj glavnu ulogu tumači Strahinja Bojović.
Strahinja Bojović rođen je u Novom Sadu i diplomirao je na Akademiji umetnosti u svom rodnom gradu, a tokom studija igrao je u Akademskom pozorištu „Promena“ i Srpskom narodnom pozorištu čiji je stalni član postao nakon završetka studija. Osim u pozorišnim predstavama ovog glumca mogli smo videti i na filmovima poput „Ljubav i drugi zločini“, „Apofenija“, kao i serijalima poput „Državnog posla“, „Prvog servisa“ i drugim. Predstava „Dopler“ nastala je po istoimenoj knjizi čiji je autor norveški pisac, Erlend Lu, a u Srpskom narodnom pozorištu premijerno je izvedena u četvrtak 25. oktobra.
Strahinja Bojović rođen je u Novom Sadu i diplomirao je na Akademiji umetnosti u svom rodnom gradu, a tokom studija igrao je u Akademskom pozorištu „Promena“ i Srpskom narodnom pozorištu čiji je stalni član postao nakon završetka studija. Osim u pozorišnim predstavama ovog glumca mogli smo videti i na filmovima poput „Ljubav i drugi zločini“, „Apofenija“, kao i serijalima poput „Državnog posla“, „Prvog servisa“ i drugim. Predstava „Dopler“ nastala je po istoimenoj knjizi čiji je autor norveški pisac, Erlend Lu, a u Srpskom narodnom pozorištu premijerno je izvedena u četvrtak 25. oktobra.
U ovoj predstavi tumačite Doplera, biciklistu, čoveka koji beži od ljudi i okoline, ali da li je taj beg zaista moguć? - Ako gledamo iz sadržaja ove knjige i ove predstave mislim da se vidi da to zapravo nije moguće. Po knjizi, Dopler prenosi svoj komformizam na novi teren svog života, a to je šuma. On se nije odrekao mnogih stvari kao što je odlazak po hranu, mleko, na kraju krajeva ni kontakta sa ljudima se nije odrekao. Nisam siguran da je potpuni beg u prirodu moguć, jer zapravo sve što nas okružuje je naše životno okruženje, naša priroda i mi. U prirodu je potrebno pobeći nekad, prisetiti se odakle si potekao i ponovo se vratiti u ono za čega te je neko namenio.
U fizici Doplerov efekat predstavlja prividnu promenu, da li mislite da je slučajnost što je ova predstava tako nazvana?
- Prva asocijacija svih je zapravo na fiziku, na Doplerov efekat i meni se čini da je taj njegov život u šumi prividan, jer on nije preuzeo neke baš toliko radikalne poteze i odvojio se od svih i odrekao dotašnjih navika, ovo što on radi je jedna nemogućnost da se pobegne od toga i taj njegov život u šumi po meni jeste privid, a vi sami procenite da li je to slučajnost.
Rekli ste da se nije odrekao kontakta sa ljudima, a tokom predstave on ponavlja kako ne voli ljude, da li ih on zaista ne voli?
- Ima stvari koje tu meni zapravo nisu jasne, ali sama ta knjiga puna je kontradiktornosti. On u jednoj rečenici kaže da ne voli ljude, a u drugoj kaže da Božić budi najbolje u ljudima, a to su vrlo kontradiktorne stvari sa kojima nas pisac prilično zbunjuje. On se sprijatelji pre svega sa losom, ali i sa svim ljudima koji žive na nekoj granici, zapravo ono što bi on hteo da bude, neka vrsta junaka. Dopler beži od onog ustaljenog i sve što nije ustaljeno, njemu se dopada, pa tako i ljudi koji žive pomalo čudne živote.
Na jednoj od konferencija za štampu izjavili ste da birate tekstove koji mogu dobro da utiču. Na koji način "Dopler" utiče?
- To je jako teško pitanje, jer ova predstava je jedna začudna komedija koja ima ulogu da nas malo razveseli i zabavi, ali isto tako mislim da Dopler može da nas natera da shvatimo da mi naše živote živimo u užasnim apsurdima. Trošimo vreme radeći većinom neke potpuno apsurdne stvari.
Šta zamerate Dopleru, a šta ste zavoleli kod njega?
- Zameram mu nedoslednost i odustajanje. On postavi cilj, krene u ostvarenje istog, a onda se dogodi situacija koja ga poremeti i tako poljulja njegovu odluku. On zapravo stalno gubi kompas i veoma brzo odustaje od nekih zamisli i ideja. Zavoleo sam taj njegov pokušaj slobode. Divim mu se na toj odluci koju je teško doneti. Ja ne bih imao hrabrosti da napustim posao, porodicu i sve što čini moje okruženje.
Kada je reč o porodici, na premijeri ove predstave bila je i vaša porodica, da li su oni vaši najveći kritičari?
- Ja sam preko mere samokritičan, tako da sam sam sebi najveći kritičar, a moja porodica je moja podrška.
Iza sebe imate oko 40 predstava, da li imate sada tremu kada stanete na scenu?
- U nekim predstavama imam, u ovoj konkretno nemam. Za ovu predstavu imam jednu dužu pripremu koja mi je potrebna pre same predstave, a ta priprema ne podrazumeva tremu, jer kada bih u ovoj predstavi imao tremu to ne bi bilo dobro. U određenim predstavama trema može da se iskoristi i ona može da da neki scenski naboj, ukoliko je to potrebno. Ovde bi to bilo potpuno pogrešno, jer prve tri scene koje sadrže psihološko preispitivanje, moram da iznesem krajnje racionalno, u suprotnom to ne bi bilo dobro, ni ubedljivo.
Zastupnik ste Plus Teatr već 11 godina i ove godine ste sa njim izveli predstavu "Bog masakra" na Brod teatru, kakvo je iskustvo igrati na takvoj pozornici? - To je bilo užasno iskustvo, to smo tada uradili i nikad više. Mi tu predstavu igramo već 4 godine na kamernoj sceni u Srpskom narodnom pozorištu i to je predstava kamernog tipa. Organizacija i ozvučenje na Brod teatru je bila loša, mi smo morali da se vičemo, što ta predstava ne trpi.
Priča se o obnovi Brod teatra, šta mislite da je potrebno promeniti?
- Ceo projekat je dobro zamišljen, kao što je prvobitno bio, da se putuje i da se predstave igraju po selima uz reke i kanale, ali to su određene predstave. Neke predstave se ne mogu igrati napolju. To je odličan koncertni prostor, filmski prostor, on je dobar za pojedine predstave, ali ta publika je udaljena od svega i zato je potrebno obezbediti dobro ozvučenje.
Foto:Srđan Doroški
Ivana Krkljuš
U fizici Doplerov efekat predstavlja prividnu promenu, da li mislite da je slučajnost što je ova predstava tako nazvana?
- Prva asocijacija svih je zapravo na fiziku, na Doplerov efekat i meni se čini da je taj njegov život u šumi prividan, jer on nije preuzeo neke baš toliko radikalne poteze i odvojio se od svih i odrekao dotašnjih navika, ovo što on radi je jedna nemogućnost da se pobegne od toga i taj njegov život u šumi po meni jeste privid, a vi sami procenite da li je to slučajnost.
Rekli ste da se nije odrekao kontakta sa ljudima, a tokom predstave on ponavlja kako ne voli ljude, da li ih on zaista ne voli?
- Ima stvari koje tu meni zapravo nisu jasne, ali sama ta knjiga puna je kontradiktornosti. On u jednoj rečenici kaže da ne voli ljude, a u drugoj kaže da Božić budi najbolje u ljudima, a to su vrlo kontradiktorne stvari sa kojima nas pisac prilično zbunjuje. On se sprijatelji pre svega sa losom, ali i sa svim ljudima koji žive na nekoj granici, zapravo ono što bi on hteo da bude, neka vrsta junaka. Dopler beži od onog ustaljenog i sve što nije ustaljeno, njemu se dopada, pa tako i ljudi koji žive pomalo čudne živote.
Na jednoj od konferencija za štampu izjavili ste da birate tekstove koji mogu dobro da utiču. Na koji način "Dopler" utiče?
- To je jako teško pitanje, jer ova predstava je jedna začudna komedija koja ima ulogu da nas malo razveseli i zabavi, ali isto tako mislim da Dopler može da nas natera da shvatimo da mi naše živote živimo u užasnim apsurdima. Trošimo vreme radeći većinom neke potpuno apsurdne stvari.
Šta zamerate Dopleru, a šta ste zavoleli kod njega?
- Zameram mu nedoslednost i odustajanje. On postavi cilj, krene u ostvarenje istog, a onda se dogodi situacija koja ga poremeti i tako poljulja njegovu odluku. On zapravo stalno gubi kompas i veoma brzo odustaje od nekih zamisli i ideja. Zavoleo sam taj njegov pokušaj slobode. Divim mu se na toj odluci koju je teško doneti. Ja ne bih imao hrabrosti da napustim posao, porodicu i sve što čini moje okruženje.
Kada je reč o porodici, na premijeri ove predstave bila je i vaša porodica, da li su oni vaši najveći kritičari?
- Ja sam preko mere samokritičan, tako da sam sam sebi najveći kritičar, a moja porodica je moja podrška.
Iza sebe imate oko 40 predstava, da li imate sada tremu kada stanete na scenu?
- U nekim predstavama imam, u ovoj konkretno nemam. Za ovu predstavu imam jednu dužu pripremu koja mi je potrebna pre same predstave, a ta priprema ne podrazumeva tremu, jer kada bih u ovoj predstavi imao tremu to ne bi bilo dobro. U određenim predstavama trema može da se iskoristi i ona može da da neki scenski naboj, ukoliko je to potrebno. Ovde bi to bilo potpuno pogrešno, jer prve tri scene koje sadrže psihološko preispitivanje, moram da iznesem krajnje racionalno, u suprotnom to ne bi bilo dobro, ni ubedljivo.
Zastupnik ste Plus Teatr već 11 godina i ove godine ste sa njim izveli predstavu "Bog masakra" na Brod teatru, kakvo je iskustvo igrati na takvoj pozornici? - To je bilo užasno iskustvo, to smo tada uradili i nikad više. Mi tu predstavu igramo već 4 godine na kamernoj sceni u Srpskom narodnom pozorištu i to je predstava kamernog tipa. Organizacija i ozvučenje na Brod teatru je bila loša, mi smo morali da se vičemo, što ta predstava ne trpi.
Priča se o obnovi Brod teatra, šta mislite da je potrebno promeniti?
- Ceo projekat je dobro zamišljen, kao što je prvobitno bio, da se putuje i da se predstave igraju po selima uz reke i kanale, ali to su određene predstave. Neke predstave se ne mogu igrati napolju. To je odličan koncertni prostor, filmski prostor, on je dobar za pojedine predstave, ali ta publika je udaljena od svega i zato je potrebno obezbediti dobro ozvučenje.
Foto:Srđan Doroški
Ivana Krkljuš
Primjedbe
Objavi komentar